1727

Ovo je članak o godini 1727.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	17. vijek – 18. vijek – 19. vijek
Decenija:	1690-e  1700-e  1710-e  – 1720-e –  1730-e  1740-e  1750-e
Godine:	1724 1725 1726 – 1727 – 1728 1729 1730

1727. po kalendarima

Gregorijanski	1727. (MDCCXXVII)
Ab urbe condita	2480.
Islamski	1139–1140.
Iranski	1105–1106.
Hebrejski	5487–5488.
Bizantski	7235–7236.
Koptski	1443–1444.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1782–1783.
• Shaka Samvat	1649–1650.
• Kali Yuga	4828–4829.
Kineski
• Kontinualno	4363–4364.
• 60 godina	Yin Vatra Koza (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11727.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1727 (MDCCXXVII) bila je redovna godina koja počinje u srijedu po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u nedjelju po julijanskom kalendaru.

• 1. 1. - Španjolski ambasador u V. Britaniji izjavljuje da su odredbe Utrechtskog mira po pitanju Gibraltara prekršene, što je praktično objava rata. Ali, Britanci još od prošle godine blokiraju špansku luku Porto Bello u Panami, uz velike žrtve od žute groznice; Španci su ovog meseca progurali flotu sa blagom od 31 milion pezeta.
• 12. 1. - Jovan XVII je koptski papa (do 1745).

• 20. 2. - Kompozitor Georg Friedrich Händel je putem parlamentarnog akta postao britanski državljanin.
• 12. 2. - U Beogradu proradila prva srpska škola,^[1] Rusa Maksima Suvorova (raspuštena već 8. 9.). Ruski učitelj Maksim Suvorov je otvorio Rusko-slovensku školu sa 29 učenika, ali se zbog otpora sredine u septembru vraća u Sremske Karlovce.
• 16. 2. - Mitropolit ćustendilski Jefrem obaveštava Kotoranina Jeronima Buću da je došao u Boku, Primorje i Hercegovinu da posveti episkope kao izaslanik patrijarha Arsenija IV - "sva ta nastojanja nisu urodila željenim plodom" (dalmatinskog episkopa nema od 1722, po volji mletačkih vlasti).^[2]

• 22. 2. (11. 2. po j.k.) - Španija bez formalne objave započinje opsadu britanskog garnizona Gibraltar, a samim time i novi rat sa Velikom Britanijom.
• 26. 2. - Umro vojvoda Parme Francesco Farnese, nasleđuje ga brat Antonio (do 1731), poslednji farnezeovski vojvoda.

• 4. 3. - Bitka kod Halidzora: jermenski branitelji su odoleli opsadi tvrđave i naneli žrtve Turcima u ispadu.
• 9. 3. - Kralj Dahomeja Agadža je porazio i anektirao Kraljevstvo Whydah na obali.
• 18. 3. - Daniel Gottlieb Messerschmidt se vratio u Sankt Peterburg sa putovanja po Sibiru.
• 22. 3. - Umro dugogodišnji sultan Maroka Ismail Ibn Šerif. Sedmorica njegovih sinova se sledećih dvadesetak godina smenjuje na prestolu, dok se Abdallah ne ustali iz šestog puta.

• 12. 4. - Prva deklaratorija namenjena Beogradskoj administraciji u Srbiji i Zemaljskoj administraciji u Banatu: sužavaju se srpske povlastice u korist državne vlasti i Rimokatoličke crkve.^[3][1] Car/kralj sužava reskriptom srpske povlastice, pod izgovorom da ih nije potvrdio Ratni savet: patrijarh gubi svjetovnu vlast i kaducitet za svjetovnjake, naređeno svetkovanje katoličkih praznika (još jedan reskript 1729).^[4]

• maj - Patrijarh Arsenije IV u poseti manastiru Piva.^[5]

• 17. 5. - Umrla ruska carica Katarina I., nasleđuje je mladi Petar II., unuk Petra Velikog (do 1730). Svu vlast u početku ima savetnik Aleksandar Danilovič Menšikov.
• 31. 5. - Royal Bank of Scotland (Kraljevska banka Škotske) u Edinburghu dobija kraljevsku povelju.

• 13. 6. - Preliminarni mirovni pregovori u Parizu: dogovoreno primirje u sukobu Britanije i Španije.
• 22. 6. (11. 6. po j.k.) - Umro je britanski kralj George I, nasleđuje ga sin George II (do 1760). Takođe je i izborni knez Hanovera, gde ima više uticaja nego u Britaniji.
• 23. 6. - Španske snage odustaju od opsade Gibraltara, koja je predstavljala jedinu veću operaciju u sukobu koji će se formalno nastaviti još dvije godine.
• jun - Srpski skup u Sremskim Karlovcima, protestno pismo mitropolitu zbog deklaratorije iz aprila.

• 5. 8. - Khangchenné, šef tibetanske vlade pod Qingovskom vlašću, ubijen je od strane kolega u kabinetu. Trebalo je da bude ubijen i Polhané Sönam Topgyé, ali on će nakon građanskog rata postati praktično vladar Tibeta pod kineskim sizerenstvom (1728-47).
• 23. 8. - Blokada Porto Bella: umro je britanski komandant, admiral Francis Hosier. Blokada traje do 1729, od 4.750 ljudi umrlo je 4.000.
• 27. 8. - Sukob Marata Carstva i Države Hajderabad, kojom vlada Nizam-ul-Mulk, Asaf Jah I: maratski peshwa, premijer, Baji Rao I započinje uzvratnu gerilsku kampanju - rat traje do sledeće godine.

• 8. 9. - Požar u ambaru tokom lutkarske predstave u Burwellu, Cambridgeshire - stradalo je 78 osoba, većinom dece.
• 20. 9. (9. 9. po j.k.) - Donedavno moćni Aleksandar Menšikov je prognan iz prestonice - umire u Sibiru 1729. Car je pod uticajem Dolgorukovih.

• 1. 10. - Pošto je ukinut Maloruski kolegij, Danilo Apostol je izabran za kozačkog hetmana (do 1734).
• 3. 10. - Hamadanskim sporazumom okončan Osmansko-persijski rat: Hotakijska Monarhija je dobila priznanje po cenu zapadnih delova Irana. Od 5.200 Bosanaca koji su otišli u rat vratiće se 500 bolesnih i iscrpljenih.^[6]
• 7. 10. - Umro episkop temišvarski Joanikije Vladisavljević, dogodine ga nasleđuje Nikola Dimitrijević.
• 12. 10. - Tajni Wusterhausenski ugovor između svetog rimskog cara i pruskog kralja: Prusija priznaje Pragmatičnu sankciju a car nejasno obećava Jülich i Berg. (pominje se i 1726)
• 17. 10. - Završeni britanski generalni izbori, vigovci pojačali većinu.
• 18. 10. - "Mišljenje o školama" (Opinija ili misal): mitropolit Mojsije Petrović izlaže svoj stav o prosvetnoj politici. Austrijske vlasti su ove godine zabranile unošenje knjiga iz Rusije, pa je mitropolit u Rimniku, u Maloj Vlaškoj, odštampao ruski bukvar na srpskom i rumunskom.^[7]
• 22. 10. (11. 10. po j.k.) - U Londonu održana krunidba novog kralja Georgea II prilikom koje je prvi put izveden Handelov krunidbeni himan Zadok the Priest koji će se nakon toga izvoditi na svim sljedećim krunidbama britanskih monarha.

• 1. 11. (21. 10. po j.k.) - Kjahtinski ugovor o odnosima Rusije i Kine - sa ruske strane ga je potpisao Sava Vladislavić Raguzinski. On je ove godine osnovao grad Troickosavsk, današnju Kjahtu.
• 18. 11. - Jai Singh II, vladar Kraljevine Amber, osnovao Džajpur, u današnjem Radžastanu.
• 18. 11. - Zemljotres kod Tabriza na severozapadu Irana, stradalo je 77.000 ljudi, šest godina nakon prethodnog razornog potresa i dve godine nakon ratnog pustošenja.

• decembar - Suvorov je započeo rad u školi u Sremskim Karlovcima, u školi su 124 đaka, ima i sveštenika.^[1]

• Ahmed-Paša Rustempašić Skopljak započeo gradnju Vratnika u Sarajevu (do 1739).
• Sagrađena je danas najstarija kuća u Beogradu, u Cara Dušana 10.
• Kontribucija (porez) u Kraljevini Srbiji je dostigla 111.600 forinti, sa 25.364 u 1718, zatim se održava na oko 100.000, a tu su i nameti iz turskog doba, surovo prikupljani, i kulučenje na građevinama - narod, pre svega seljaštvo, izdržava redovnu vojsku i civilnu upravu.^[8]
• Austrijski pravilnik za protivkužne kontumce (u Srbiji postoje u Paraćinu, Čačku i Crnoj Bari).^[9]
• Mala Vlaška, tj. Severinski Banat, stavljena pod upravu Beogradske mitropolije.^[10]
• Ponovo buna u Dunavskoj krajini zbog velikih obaveza. Krajišnik koji digne ruku na oficira, mogao bi ostati bez ruke.^[11]
• Vojna egzekucija je ove godine prinudila sve u hrvatskoj Vojnoj krajini na plaćanje kontribucije; ali dogodine će ipak doći do pobune u Lici i Krbavi, kao i u Banskoj krajini gde je ove godine pripremljen novi regulament.^[12]
• Jedinica Jovana Albaneza u ruskoj službi preformirana u Srpski husarski puk.^[13]
• Prema istorijama Crne Gore vladika Vasilija i Petra, ove godine je Bećir-paša Čengić napadao zemlju, "da bi osvetio svoje rođake u Kčevu pogubljene", "ali njegova vojska bi do nogu potučena".^[14][15]
• Jerotej Račanin: "Putešestvije ka gradu Jerusalimu".
• Sagrađena zgrada za sarajevsku srpsku školu.^[16]
• Osmanski sultan dozvolio fermanom štampanje svetovnih knjiga - Ibrahim Muteferrika će 1729-43. izdati 17 dela u 23 toma.
• Umro džungarski kan Tsewang Rabtan, nasleđuje ga sin Galdan Tseren (do 1745).
• 1727-29 - U Brazilu je zasađen prvi grm kafe, u severnoj oblasti Pará, prokrijumčaren iz Francuske Gujane.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1727.

• 28. 3. - Maximilian III. Joseph, izborni knez Bavarske († 1777)
• 10. 5. - Anne Robert Jacques Turgot, francuski ekonomista i šef vlade († 1781)
• maj - Thomas Gainsborough, slikar († 1788)
• jun^[17] - Petar Želalić, bokeljski kapetan, malteški vitez († 1811)
• 14. 8. - Louise-Élisabeth, francuska princeza, vojvotkinja Parme († 1759)
• 14. 8. - Henriette, francuska princeza († 1752)
• 30. 8. - Giovanni Domenico Tiepolo, slikar († 1804)
• 9. 10. - Étienne-Charles de Loménie de Brienne, francuski kardinal i političar († 1794)
• 1. 11. - Ivan Šuvalov, ruski državnik i mecena († 1797)
• 22. 11. - Ercole III d'Este, vojvoda Modene († 1803)
• c. Pahomije Knežević, aradski episkop († 1783)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1727.

• 24. 1. - Philippe de Vendôme, poslednji vojvoda de Vendôme (* 1655)
• 26. 2. - Francesco Farnese, vojvoda Parme (* 1678)
• 28. 2. - Agatangel Bitolski, svetitelj MPC (* ca. 1700)
• 22. 3. - Ismail Ibn Šerif, sultan Maroka (* ca. 1645)
• 31. 3. - Isaac Newton, engleski fizičar, matematičar, filozof i alkemičar poznat po tome što je prvi opisao gravitaciju (* 1643)
• 17. 5. - Katarina I., carica Rusije (* 1684)
• 11. 6. - George I, kralj Velike Britanije i osnivač dinastije Hanover (*1660; vl. 1714 - 1727)
• 4. 8. - Victor-Maurice de Broglie, maršal Francuske (* 1647)
• 10. 9. - Julije Balović, bokeljski kapetan, sakupljač pesama (* 1672)
• 7. 10. - Joanikije Vladisavljević, episkop temišvarski

Literatura

• Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959
• Istorija srpskog naroda, Četvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-1), drugi tom (IV-2)