УНЕСЦО

УНЕСЦО

Застава УНЕСЦО-а
Службени језици	арапски, енглески, француски, мандарински, руски, шпањолски
Главни равнатељ	Аудреy Азоулаy (од 2017.)  Француска
Оснивање	16. студеног 1945.
Број чланица	195
Сједиште	Париз
Службена страница	унесцо.орг
Службени називи: Унитед Натионс Едуцатионал, Сциентифиц анд Цултурал Организатион | Л’Органисатион дес Натионс Униес поур л’éдуцатион, ла сциенце ет ла цултуре | Ла Организациóн де лас Национес Унидас пара ла Едуцациóн, ла Циенциа y ла Цултура | Организация Объединенных Наций по вопросам образования, науки и культуры | 联合国教育、科学及文化组织 | منظمة الأمم المتحدة للتربية والعلم والثقافة

УНЕСЦО (Унитед Натионс Едуцатионал, Сциентифиц анд Цултурал Организатион) Организација за образовање, науку и културу Уједињених нација је специјална агенција Уједињених Нација основана 1946. године. Основни циљ организације је да допринесе миру и сигурности кроз подржавање колаборације међу нацијама кроз образовање, науку и културу као метод поспешивања универзалног поштовања правде, закона, људских права и основних људских слобода.

УНЕСЦО има 195 земаља чланица, а главно сједиште организације је у Паризу са преко 50 уреда широм свиета. УНЕСЦО упражњава своје активности у пет главних програма: образовање, природне науке, социологија, култура и комуникације. УНЕСЦО такођер спонзорише пројекте за писменост, развој технике и педагогије, интернационалне науке, пројекте регионалне културне хисторије, пројекте промовисања културне разноликости и програме који подржавају интернационалне договоре о чувању светске културне и приподне баштине.

Једна од улога УНЕСЦО-а је да одржава листу мјеста светске културне баштине. Та места се сматрају важним природним или хисторијским местима или објектима чије очување је важно за целокупну светску заједницу. УНЕСЦО с друге стране није одговоран да одржава или штити место које је на њиховим листама.

УНЕСЦО на Wикимедијиној остави

1. Јулиан Хуxлеy, Велика Британија (1946.–1948.)
2. Јаиме Торрес Бодет, Мексико (1948.–1952.)
3. Јохн Wилкинсон Таyлор, САД (1952.–1953.)
4. Лутхер Еванс, САД (1953.–1958.)
5. Виттотино Веронесе, Италија (1958.–1961.)
6. Ренé Махеу, Француска (1961.–1974.)
7. Амадоу-Махтар M'Боw, Сенегал (1974.–1987.)
8. Федерицо Маyор, Шпањолска (1987.–1999.)
9. Коïцхиро Матсуура, Јапан (1999.–2009.)
10. Ирина Бокова, Бугарска (2009.–2017)
11. Аудреy Азоулаy, Француска (2017.–)

Попис главних конференција УНЕСЦО-а.^[1][2]

• Службене странице УНЕСО-а