Парнас

Парнас Παρνασσός
Поглед на врх планине Лиакоура
Надморска висина:	2 457
Место:	Грчка
Венац:	Пиндско горје
Координате:	38°32′Н 22°37′Е / 38.533°Н 22.617°Е / 38.533; 22.617
Топо. мапа:	Парнас цласс=нотпагеимаге| Позиција Парнаса на карти Грчке

Парнас(грчки: Παρνασσός, латински: Парнассус) је вапненачка планина у централној Грчкој која се уздиже изнад светишта Делфи, сјеверно од Коринтског заљева.

Са Парнаса се пружа величанствен поглед на гајеве маслина и околицу. По причама из грчке митологије, планина је била посвећена богу Аполону и корикијским нимфама, планина је и дом муза.^[1] Ова планина је имала високо симболичко значење већ од неолита па тако и за Доране.

Планина Парнас дио је масива Пинд, која се протеже сјеверно од Коринтског заљева, преко Фокиде до Беотије висока 2 457 метара.^[1]

Планина је добила име по Парнасу, сину нимфе Клеодоре и обичног смртника Клеопомпуса. Постојао је и град у којем је владао Парнас, али он је поплављен великим потопом. Преживјели становници су побјегли од поплаве на високе обронке планине и основали нови град Лyкореу (то на старогрчком значи = вучје завијање). Насупрот томе Орфеј се населио на планини, ту га је видио бог Аполон и дао му златну лиру на којој га је научио свирати.

Планина Парнас је мјесто на којој се збивају и неки мање значајни догађаји из грчке митологије.

• У појединим верзијама грчке митолошке приче о великом потопу Деукалионова арка усидрила се је на врховима планине Парнас.
• Орест се једно вријеме крио на Парнасу.
• Планина Парнас је била такођер и дом бога Диониза.
• Корикијска пећина, на падинама планине Парнас била је посвећена богу Пану и Музама.
• Планина Парнас је по неким причама такођер и дом митског крилатог коња Пегаза.

Име Парнас се до данас толико раширило у умјетности, да је данас синоним за дом поезије, книжевности и знања.

Од 18. вијека завладала је права мода сликања мотива и митолошких призора на тему планине Парнас, попут сцене - Аполона окруженог музама, нека од најпознатијих дјела са том темом су;

• Аполон и музе са Парнаса, дјело Ницоласа Поуссина.
• Фреска Парнас из ватиканске Станза делла Сегнатура, дјело Раффаела Сантиа из 1511. године.
• Парнас, слика на платну Антона Рапхаела Менгса.
• Парнасовци је назив за скупину француских пјесника окупљених око зборника пјесама Сувремени Парнас који излази 1866.
• По Парнасу је названо паришко брдо Монтпарнассе.

По Парнасу има боксита који се експлоатира за производњу алуминија.^[1]

Ус то се падине планине данас користе и за два скијалишта; Келариа и Фтеролака, ова два скијалишта заједно формирају највећи скијашки центар у Грчкој. Мање скијалиште Геронтора (има само двије вучнице) налази се преко пута планинског хрпта Келариа.^[2] Изградња скијалишта почела је 1975. па је први дио довршен 1976. када су у рад пуштене двије вучнице на скијалишту Фтеролака. Ново скијалишта Келариа довршено је 1981., а од сезоне 1987. - 1988. жичара Хермес повезала је ова два скијалишта.

Данас Скијалишни центар Парнас има 25 уређених стаза дужине око 30 км. са више вучница и жичара, које могу превести 5000 скијаша на сат.

Највише точке планине Парнас су;

• Лиакоура (Λιάκουρα) 2455 м.
• Тсáркос (Τσάρκος), 2415 м
• Геронтóврацхос (Γεροντόβραχος), 2395 м
• Калóјирос (Καλόγηρος), 2327 м
• Мáвра Литхáриа (Μαύρα Λιθάρια), 2326 м
• Воидомáти (Βοϊδομάτι), 1947 м
• Петрíтис (Πετρίτης), 1923 м
• Пyргáкиа (Πυργάκια), 1718 м

• Моунт Парнассус на порталу Енцyцлопæдиа Британница (en)
• Флора грчких планина Архивирано 2008-05-12 на Wаyбацк Мацхине-у