Књига

Књига је укоричена тискана омеђена публикација од најмање 49 страница (УНЕСЦО-ва дефиниција), односно, књига је тискана колекција папира. Укоричена тискана омеђена публикација која садржи мање од 49 страница назива се брошура.

У енглеском језику ријеч "боок" долази од староенглеске ријечи "бōц", која долази од њемачке ријечи с садржајем "*бōк-".

Повијест књиге стара је више од 7 000 година. У томе времену мијењала је свој облик, овисно о материјалу од којег је израђивана и о начину писања и умножавања тог материјала, а при писању прибор се мијењао кроз повијест. Нпр. Римљани су писали "оловком" која је сличила гранчици, а које су биле од кости и могли су лако брисати погрешке у писању, а писали су на "папиру" од воска, а више вошчаних листова обично се увезало.

У вријеме када људи нису знали писати ни читати преносили су усменом предајом своје поруке и искуства. Но, колико год усмена предаја била учинковита и данас, није била довољна да сачува свеколико људско искутство. Осим тога, памћење блиједи, па је много тога потонуло у заборав. Да би се могло писати, треба изумити писмо и материјал на којем се пише. У Египту, кад су људи у 4. стољећу постали кршћани, Римљани су уништили њихове забиљешке написане хијероглифом, јер су сматрали да је египатско писмо поганско.

Због тога су прадавни записи на комаду дрвета, кости, на животињском рогу и слично.

Прве су се праве књиге појавиле на Истоку. Најстарије кинеске књиге биле су састављене од бамбусових дашчица, а касније су их замијенили свици од свиле. Стари Бабилонци, Асирци и Перзијци утискивали су дрвеним штапићем знакове у мекане глинене плочице, које су затим сушили и пекли.

Стари Египћани писали су на дрвеним и каменим плочама, те на свицима папируса. Срчику папируса резали су на уске врпце, тијештили их, лијепили једне уз друге и тако добивали широке листове које су спајали у дугачке свитке.

Стари Грци и Римљани имали су другачије књиге. Чувени закони Грка Солона били су урезани у дрвене плоче, а римски закони су били уклесани у 12 камених плоча. У свакодневном су се животу Грци и Римљани служили за писање дрвеним плочицама које су биле превучене црним воском. Неколико таквих плочица повезивали су се врпцом или металним прстеном у књигу. По воску су гребли слова и знакове металном или коштаном писаљком која се звала стилус, по чему данас стилом називамо начин писања.

Албуми се користе за чување колекција слика и фотографије, али и поштанских маркица.

Дневник је књига за биљежење података на периодничној бази. Примјер је бродски дневник, гдје се уписују дневни подаци о путовању или "обични" дневници, гдје власник биљежи своје доживљаје.

Књиге пословне евиденције и књиговодства користе се за евиденцију пословних трансакција у процесу књиговодства или рачуноводства.

Школске књиге (уџбеници) су намијењене ученицима и написане су према плану и програму школа којима су намијењене. За ученике се обично издају и вјежбенице, у којима они рјешавају претходно постављене задатке.

Енциклопедија је књига или скуп књига која садржава чланке и објашњења о разним темама. Рјечник је књига која садржава попис ријеч и, обично, њихово значење. Збирка географских и других карата зове се атлас.

Књига на Wикимедијиној остави

• WикиХоw чланак о читању књига (en)
• Повијест књижара Архивирано 2008-12-09 на Wаyбацк Мацхине-у (en)

• Група аутора, Знаност, 1. дио, ИСБН 978-953-300-021-3