Киркцалдy
Киркцалдy
Цаир Цхаладаин | |
|---|---|
 | |
| Координате: 56°6′Н 3°10′W / 56.100°Н 3.167°W | |
| Држава |  Уједињено Краљевство
|
| Саставна држава | Шкотска |
| Подручни савјет | Фифе |
| Површина | |
| - Укупна | 18.89 км²[1] |
| Становништво (2011.) | |
| - Град | 49,709[1] |
| - Густоћа | 2,631.5[1] |
| Временска зона | УТЦ+0 (УТЦ) |
| Поштански број | КY1, КY2 |
| Позивни број | 01592 |
| Карта | |
  Киркцалдy | |
Киркцалдy чита се Керколди (шкотско-гелски: Цаир Цхаладаин, шкотски: Киркцалдy) је лучки град на истоку Шкотске од 49,709 становника[1]
Град административно подпада под Подручно вијеће (цоунцил ареа) - Фифе.[2]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Киркцалдy лежи на сјеверној обали естуарија Фиртх оф Фортх, точно насупрот Единбургха.
Његови становници га зову Дуги град (ланг тоун) јер се спајањем са сусједним градићима Линктоwн и Абботсхалл на западу, и Патххеад, Синцлаиртоwн и Галлатоwн на истоку, његова главна улица издужила на добрих 6.5 км. Поновно се повећао 1930. кад је прогутао сусједни краљевски град Дyсарт, а наакон тог и 1939. и 1950.[2]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Киркцалдy је израстао као насеље захваљујући близини Опатије Дунфермлине. Током средњег вијека израстао је у просперитетну луку. Статус краљевског града добио је 1450. [2], а то му је потврдио својом повељом и краљ Цхарлес II 1662. [2] Током 16. вијека постао је значајни трговачки центар, нарочито сољу.[2]
Након тог златног периода, почео је заостајати, поновно се тргнуо почетком 19. вијека, кад се развила текстилна индустрија, а нарочито кад је постао центар за производњу линолеума, по којем је постао славан. На те славне дане подсјећају дијелови града у ком су били погони за производњу и складишта, која се данас пруређују у стамбене објекте или руше.[2]
У Киркцалдyу је 1723. рођен славни економист Адам Смитх.[2]
Образовање и знаменитости
[уреди | уреди извор]Киркцалдy је био славан по својој гимназији основаној 1894., насљедници старе градске школе из 1582. у којој је између 1812. - 1818. теологију предавао Едwард Ирвинг, а хисторију и филозофију Тхомас Царлyле између 1816. - 1818.[2]
Највећа знаменитост града је његова парохијска црква, која је истина темељно реконстрирана 1809. али јој је остао стари нормански звоник.[2]Питорескне куће изнад луке из 15. вијека одају јасни фламански утицај.
Привреда
[уреди | уреди извор]I данас се његова економија базира на текстилна индустрији, производњи слада за пиво, намјештаја и електричних апарата.
Током љета, постаје омиљена туристичка дестинација, због својих бројних плажа.[2]
