[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Kings Row

Извор: Wikipedija
Кингс Роw
траилер за филм
РежијаСам Wоод
ПродуцентХал Б. Wаллис
СценариоЦасеy Робинсон
ПредложакКингс Роw; аутор:
Хенрy Белламанн
УлогеАнн Схеридан
Роберт Цуммингс
Роналд Реаган
Беттy Фиелд
Цхарлес Цобурн
Цлауде Раинс
Јудитх Андерсон
Мариа Оуспенскаyа
МузикаЕрицх Wолфганг Корнголд
ФотографијаЈамес Wонг Хоwе
МонтажаРалпх Даwсон
СтудиоWарнер Брос.
ДистрибуцијаWарнер Брос.
Датум(и) премијере
2. 2. 1942 (1942-02-02)
Трајање127 мин.
Земља Сједињене Државе
Језикенглески
Буџет1,081.698 $[1][2]
Бруто приход5,093 мил. $[1]

Кингс Роw је амерички црно-бијели играни филм снимљен 1942. године у режији Сама Wоода, познат по наступу будућег предсједника Роналда Реагана који се сматра најбољим у његовој глумачкој каријери.

Филм представља адаптацију истоименог романа Хенрyја Белламанна. Радња је смјештена у градић на америчком Средњем западу 1890-их. Протагонист, кога тумачи Роберт Цуммингс, је млади љекар родом из града који ће се током обављања праксе суочити с многим мрачним тајнама својих суграђана, укључујући душевну болест, самоубиства и изопаченост међу властитим колегама, чија жртва постаје његов најбољи пријатељ, кога тумачи Роналд Реаган.

Белламманов роман је издан двије године раније и постао је бестселер, те је холлywоодски студио Wарнер Брос. брзо добавио права на екранизацију. Његов "сочни" садржај је, међутим, поставио питање може ли се уопће екранизирати у складу с узусима тадашњег строгог цензорског кодекса. Иако је Јосепх Бреен, шеф холлywоодског цензорског уреда, испочетка према томе био скептичан, на крају му је достављен задовољавајући сценариј из кога су успјешно избачени сви "проблематични" садржаји.

Филм је постигао велику гледаност, а најбољи дојам је оставио Реаган, иако се не појављује у главној улози. То се највише односило на сцену у којој се његов лик буди из анестезије и види да су му ампутиране ноге, те завапи "Гдје је остатак мене?". Реаган је касније тврдио да му је то најбоља и најдража улога у животу, те је реченицу ("Wхере ис тхе рест оф ме") искористио као наслов својих мемоара 1966. године. Успјех филма се, међутим, није преточио у нарочито дојмљиву глумачку каријеру, с обзиром да је недуго након доласка филма у кино Реаган због уласка САД у рат регрутиран у америчку војску.

1955. је по мотивима филма снимљена и краткотрајна ТВ-серија.

  1. 1,0 1,1 Х. Марк Гланцy, "МГМ Филм Гроссес, 1924–1948: Тхе Еддие Манниx Ледгер," Хисторицал Јоурнал оф Филм, Радио, анд Телевисион , 12, но. 2 (1992), пп. 127–43
  2. Ед. Рудy Бехлмер Инсиде Wарнер Брос (1935–1951), 1985 п 208

Вањске везе

[уреди | уреди извор]