[go: up one dir, main page]

Prijeđi na sadržaj

Kadmijum

Izvor: Wikipedija
Verzija za štampanje više nije podržana i može davati greške. Podnovite oznake i koristite ugrađenu mogućnost štampanja preglednika.
Ag - Cd - In
 
Zn
Cd
Hg  
 
 

Opšti podaci
Ime, simbol,atomski broj KAdmijum, Cd, 48
Pripadnost skupu prelaznih metala
grupa, perioda IIB, 5
gustina, tvrdoća 8650 kg/m3, 2
Boja plavičastobela
Osobine atoma
atomska masa 112,411 u
atomski radijus 155 (161) pm
kovalentni radijus 148 pm
van der Valsov radijus 158 pm
elektronska konfiguracija [Kr]4d105s2
e- na energetskim nivoima 2, 8, 18, 18, 2
oksidacioni broj 2
Osobine oksida srednje bazni
kristalna struktura heksagonalna
fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 594,22 K
(321,07 °C)
temperatura ključanja 1040 K
(767 °C)
molska zapremina 13,00×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 100 kJ/mol
toplota topljenja 6,192 kJ/mol
pritisak zasićene pare 14,8 Pa (597 K)
brzina zvuka 2310 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost 1,69 (Pauling)
1,46 (Alred)
specifična toplota 233 J/(kg*K)
specifična provodljivost 13,8×106 S/m
toplotna provodljivost 96,8 W/(m*K)
I energija jonizacije 867,8 kJ/mol
II energija jonizacije 1631,4 kJ/mol
III energija jonizacije 3616 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
108Cd 0,89% stabilni izotor sa 60 neutrona
109Cd (veš.) 464,6 dana z.e. 0,214 109Ag
110Cd 12,49% stabilni izotor sa 62 neutrona
111Cd 12,8% stabilni izotor sa 63 neutrona
112Cd 24,13% stabilni izotor sa 64 neutrona
113Cd (veš.) 7,7×1015 lat β- 0,316 113In
113mCd (veš.) 14,1 godina β- 0,580 113In
i.t. 0,264 113Cd
114Cd 28,73% stabilni izotor sa 66 neutrona
116Cd 7,49% stabilni izotor sa 68 neutrona
tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona,
i.t.=izomerni prelaz

Kadmijum (Cd, latinski - cadmium) - je metal IIB grupe. Ime je dobio po grčkom nazivu za rudu cinka - kalamin.

Najpoznatiji mineral kadmmijuma je kadmijumsulfid CdS, ali se obično dobija kao sporedni proizvod pri proizvodnji cinka.

Kadmijum je otkriven 1817. godine od strane nemačkog hemičara Fridriha Štrosmajera.


Zastupljenost

Bitnu količinu kadmijuma u sebi sadrže rude cinka i fosilnih goriva (npr. kameni ugalj). Usled njihovog eksplatisanja znatne količine kadmijuma se oslobađaju u atmosferu i hidrosferu.

Biološki značaj

Kadmijum je element velike toksičnosti (nekoliko puta veće od arsena). Ima kancerogeno dejstvo, oštećuje bubrege, izaziva anemiju i bolesti kostiju. Štetno deluje i na sistem za kruženje materija.