Кадмијум

изотоп	заст.	в.п.р.	н.р.	е.р. МеВ	п.р.
¹⁰⁸Цд	0,89%	стабилни изотор са 60 неутрона
¹⁰⁹Цд	(веш.)	464,6 дана	з.е.	0,214	¹⁰⁹Аг
¹¹⁰Цд	12,49%	стабилни изотор са 62 неутрона
¹¹¹Цд	12,8%	стабилни изотор са 63 неутрона
¹¹²Цд	24,13%	стабилни изотор са 64 неутрона
¹¹³Цд	(веш.)	7,7×10¹⁵ лат	β^-	0,316	¹¹³Ин
^113мЦд	(веш.)	14,1 година	β^-	0,580	¹¹³Ин
^113мЦд	(веш.)	14,1 година	и.т.	0,264	¹¹³Цд
¹¹⁴Цд	28,73%	стабилни изотор са 66 неутрона
¹¹⁶Цд	7,49%	стабилни изотор са 68 неутрона

тамо где другачије није назначено,
употребљене су СИ јединице и нормални услови.

Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона,
и.т.=изомерни прелаз

Кадмијум (Цд, латински - цадмиум) - је метал ИИБ групе. Име је добио по грчком називу за руду цинка - каламин.

Најпознатији минерал кадммијума је кадмијумсулфид ЦдС, али се обично добија као споредни производ при производњи цинка.

Кадмијум је откривен 1817. године од стране немачког хемичара Фридриха Штросмајера.

Заступљеност

Битну количину кадмијума у себи садрже руде цинка и фосилних горива (нпр. камени угаљ). Услед њиховог експлатисања знатне количине кадмијума се ослобађају у атмосферу и хидросферу.

Биолошки значај

Кадмијум је елемент велике токсичности (неколико пута веће од арсена). Има канцерогено дејство, оштећује бубреге, изазива анемију и болести костију. Штетно делује и на систем за кружење материја.