Одушевљење или ентузијазам (грч. ἐνθουσιασμός, од ἐν θουσ - у богу) је појам античке филозофије који је означавао стање човека пуног бога. У неоплатонизму добија мистичко-религиозно значење. У хришћанству означава поседнутост Духом (види: месалијани). У новије време ентузијазам се поистовећује с некритичким одушевљењем за нешто.
Бес • Брига • Гађење • Гнев • Гроза • Депресија • Досада • Екстаза • Емпатија • Завист • Задовољство • Заљубљеност • Захвалност • Збуњеност • Злурадост • Жаљење • Жеља • Изненађење • Испразност • Кајање • Кривица • Љубав • Љубомора • Меланхолија • Милосрђе • Мржња • Мука • Нада • Надахнуће • Наклоност • Непријатељство • Носталгија • Огорчење • Одушевљење • Озлојеђеност • Осујећеност • Паника • Патња • Подељеност • Пожуда • Понижење • Понос • Потиштеност • Предосећај • Презир • Пријатељство • Прихваћеност • Просветљење • Равнодушност • Радозналост • Разочарање • Самосажаљење • Саосећање • Симпатија • Смиреност • Срам • Срећа • Стидљивост • Страст • Страх • Стрепња • Стрпљење • Сумња • Туга • Ужас • Усамљеност • Усхићеност • Фанатизам • Хистерија • Чуђење |
