Амр Сафари

Амр-и Лајс Сафари (перзијски: عمرو لیث صفاری‎; Амр-и Лаитх Саффари; ? - 902.) био је други владар сафаридске династије у Ирану, који је владао од 879. до 901. Био је водич мазги и млађи брат Јакуба-и Лајаса Сафара, оснивача династије, са којим је судјеловао у ратним походима. Године 875. брат га је поставио за гувернера Херата. Брата је наслиједио године 879. Владавину су му означиле сталне побуне, од којих је највећа била Рафија ибн Хартаме у Хорасану, која је избила око 882. те је угушена тек након Рафијеве погибије 896. године. Послије тога се Амрова пажња окренула на сјевер, према Трансоксијани коју је покушао освојити. То је довело до сукоба са саманидском династијом чији га је владар Исмаил Самани поразио 901. крај Балха. Амр је заробљен те послан абасидском калифу у Багдад који га је 902. дао погубити.

• (en) Босwортх, Цлиффорд Едмунд (18. 6. 2010.). Саффаридс, Енцyцлопæдиа Ираница. Неw Yорк: Цолумбиа Университy.