Авит

Марко Мецилије Флавије Епархије Авит (око 395 — 456) је био узурпатор који уз помоћ Визигота постаје цар Западног римског царства. Његова кратка владавина ће трајати од 455. до 456. године.

Авит је постао магистер милитум у време цара Петронија Максима. Када је вандалски краљ Гејзерик напао Рим, налазио се у дипломатској мисији на двору визиготског краља Теодорика II у Тулуз. Гајзериков напад је довео до краја власти Петронија Максима, па је Теодорик од Авита затражио да преузме римски трон. Авита су потом царем прогласили Визиготи и гало-римски сенатори 9.7. 455. Два месеца касније ушао је у Рим.

Авит није био популаран међу становницима Рима. Када је његов напад на Вандале 455. године пропао и када су они кренули у контранапад, његов положај је био врло лош. Дошло је до глади у Риму, која је узроковала велику кризу и Авит је био принуђен да истопи бронзане статуе по граду како би исплатио војнике. Рицимер и Мајоријан који су раније победили Вандале на Сицилији искориштавају своју прилику и почињу устанак против Авита.

Авит је побегао у Галија гдје је затражио помоћ од визиготског краља Теодорика II., али му овај није одговорио будући да је у Шпанији ратовао против Свева. Авит је ипак сакупио ипак војску и покушао да се врати у Италију. Поражен је и заробљен код Плаценција. Поштеђен му је живот, а чак му је било одобрено да постане епископ Плаценције. Упркос томе, Авит се плашио за свој живот и покушао је да побегне у Галију. Према Гргуру Турском, умро је на путу у Галију. По другим изворима био је убијен.

Авит на Wикимедијиној остави