12. 5.

12. мај/свибањ (12. 5.) је 132. дан године по грегоријанском календару (133. у пријеступној години). До краја године има још 233 дана.

• 1607. — Енглески авантуриста Џејмс Смит основао прво енглеско насеље на тлу Северне Америке, касније по њему названо Џејмстаун.
• 1888. — Британија успоставила протекторат над Северним Борнеом и Брунејом.
• 1925. — Врховни совјет СССР-а усвојио први совјетски устав.
• 1926. — Маршал Јозеф Пилсудски извршио државни удар и успоставио војну диктатуру у Пољској.
• 1937. — Георге VI у Вестминстерској опатији у Лондону крунисан за краља. Церемонију преносила телевизија ББЦ, што је био први пренос.
• 1943. — Други светски рат: Предајом немачког генерала фон Арнима у Тунису завршене борбе у северној Африци.
• 1949. — Званично окончана совјетска десетомесечна блокада Берлина, током које је град снабдеван из Савезне Републике Немачке, ваздушним мостом.
• 1965. — Западна Немачка успоставила дипломатске односе са Израелом, а арапске земље прекинуле односе с владом у Бону.
• 1988. — Светска здравствена организација објавила да у свету има више од 34.000 оболелих од сиде.
• 1992. —.
  • Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини на заседању у Бањалуци донела одлуку о формирању Војске Републике Српске и оснивању новинске агенције СРНА.
  • Немоћни да спрече ширење сукоба у БиХ, посматрачи Евопске заједнице напустили Сарајево.
• 1994. — Палестинска полиција стигла на Западну обалу у оквиру припрема да од Израела преузме град Јерихон, седиште палестинске аутономије у тој области.
• 1995. — Власници центра „Рокфелер“ у Њујорку, иза којих је стајао јапански капитал, објавили банкрот.
• 1997. — Председник Русије Борис Јељцин и чеченски вођа Аслан Масхадов потписали споразум о обустави непријатељстава.
• 2003. — У два самоубилачка бомбашка напада у Чеченији погинуло најмање 75, повређено на стотине особа.

.

• 1820. — Флоренце Нигхтингале, британска болничарка и хуманитарна радница († 1910.).
• 1828. — Данте Габриел Россетти, енглески сликар и пјесник.
• 1842. — Јулес Массенет, француски складатељ.
• 1845. — Габриел Фаурé, француски складатељ.
• 1866. — Свети Леополд Мандић, хрватски светац († 1942.).
• 1872. — Антон Корошец, словенски политичар и теолог, вођа Словенске људске странке († 1940.).
• 1879. — Милан Марјановић, хрватски књижевник, политичар, филмски дјелатник († 1955.).
• 1904. — Пабло Неруда, чилеански песник и нобеловац. († 1973.).
• 1907. — Катхарине Хепбурн, америчка глумица († 2003.).
• 1910. — Дороти Хоџкин, британска хемичарка, добитница Нобелове награде за хемију. († 1994.).
• 1910. — Карло Булић, хрватски глумац († 1986.).
• 1918. — Џулијус Розенберг, амерички инжењер, осуђен на смрт и погубљен због шпијунаже. († 1953.).
• 1921. — Јосепх Беуyс, њемачки сликар.
• 1928. — Бурт Бацхарацх, амерички складатељ и пијанист.
• 1946. — Даниел Либескинд, амерички архитект.
• 1947. — Зденěк Земан, чешки и талијански ногометни тренер.
• 1948. — Стеве Wинwоод, британски музичар.
• 1950. — Габриел Бyрне, ирски глумац, сценарист, филмски режисер и продуцент.
• 1959. — Винг Рхамес, амерички глумац.
• 1962. — Емилио Естевез, амерички глумац.
• 1966. — Бебел Гилберто, бразилска кантауторица.
• 1966. — Деборах Кара Унгер, канадска глумица.
• 1966. — Степхен Балдwин, амерички глумац, директор, продуцент и аутор.
• 1967. — Зоран Ћосић, српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.
• 1971. — Јамие Лунер, америчка глумица.
• 1978. — Јасон Биггс, амерички глумац и комичар.
• 1982. — Анастасиа Родионова, руско-аустралијска тенисерка.

.

• 1871. — Данијел Франсоа Еспри Обер, француски композитор опера.
• 1884. — Беџих Сметана, чешки композитор, оснивач чешке опере и модерне музике. (* 1824.).
• 1911. — Василиј Осипович Кључевски, руски хисторичар и писац.
• 1935. — Јóзеф Пиłсудски, је био пољски државник, маршал, први председник Пољске (1918 — 1922) и иницијатор рата против совјетске Русије (1920 — 1921). (* 1867.).
• 1957. — Ерих фон Штрохајм, амерички филмски глумац и режисер немог филма.
• 1970. — Неллy Сацхс, њемачка књижевница.
• 1992. — Роберт Реед, амерички глумац.
• 1995. — Șтефан Ковáцс, био је румуњски ногометни тренер и играч (* 1920.).
• 2001. — Пери Комо, певач.
• 2003. — Садрудин Ага Кан, принц, комесар УНХЦР у Авганистану.
• 2005. — Моница Зеттерлунд, шведска јазз пјевачица и глумица (* 1937.).
• 2008. — Ирена Сендлер, пољска социјална радница, организаторица организације за спашавање Жидова (Жеготи) од нацистичког прогона и уништења (* 1910.).

.

• Српска православна црква слави:.
  • Светог Василија Острошког.
  • Светих Девет мученика у Кизику.
  • Преподобног Мемнона чудотворца.
  • Свети Василије Острошки Чудотворац
    • Међународни дан сестринства.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар