1715

Ово је чланак о години 1715.

Година 1715 (MDCCXV) била је редовна година која почиње у понедјељак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у четвртак по 11 дана заостајућем јулијанском календару.

• 6. 2. - Мадридски уговор (део Утрецхтског мира) окончава ратно стање између Шпаније и Португала.
• 11. 2. - Тусцарорски рат окончан потписивањем уговора између Тусцарора Индијанаца и Провинције Северна Каролина.
• 24. 3. - Генерал и наследник Хессен-Кассела Фредерик се оженио шведском принцезом Улриком Елеонором, што ће му пет година касније донети шведску круну.

• 10. 4. - Цар Карло VI потврдио привилегије Србима - проглашено на Угарском сабору, објављено у Угарској и Хрватској.
• 15. 4. - Yамасее Индијанци започињу рат са Јужном Каролином (до 1717).
• 3. 5. - Тотално помрачење Сунца у северној Европи, у Енглеској га посматра Едмонд Халлеy. У сх. крајевима прекривено од око 60% диска у југоисточној Србији до око 75% у Загорју^[1].
• јун - Провидур Бернардо Балби предао без борбе Турцима острво Тинос, које су Млечани држали од 1390^[2].
• ц. 10. 6. - Млетачко-османски рат (1714–18): Велики везир и сераскер Дамат Али-паша улази преко Мегаре на Коринтску превлаку; у Мореју (Пелопонез) се спушта пар недеља касније. Акрокоринт пао после пет дана бомбардовања, млетачки плаћеници и Грци убијени.^[3]
• 17. 6. - Постављен темељни камен Палаче Карлсрухе, око које ће израсти и град Карлсрухе.

• 7. 7. - Капудан-паша Џанум Хоџа Мехмед-паша заузео Егину, након што су га Грци позвали да их спаси од млетачке власти^[4].
• 20. 7. - Османске снаге заузимају Нафплио, сједиште млетачког Краљевства Мореје, а након чега ће потпуно нестати дотадашња млетачка власт над Пелопонезом.
• 20. 7. (9. 7. по ј.к.) - Владика Данило се налази у Русији, где је добио нешто помоћи. Овог датума издата грамата Цетињском манастиру^[5]. Млечани читаве ове године безуспешно преговарају са племенским представницима Црне Горе. У земљи су чести међуплеменски сукоби^[6]. Зубачки прваци Даниловићи долазе са нешто народа из Херцеговине на млетачку територију.

• 30. 7. - Шпанску флоту теретних бродова са благом из Новог свијета на путу за Шпанију у близини обале Флориде захваћа ураган приликом кога ће потонути 11 од 12 бродова; гине преко 1000 морнара, а потопљене драгоцјености ће током сљедећих вијекова постати предметом занимања бројних авантуриста и ловаца на благо.
• јул/август? - Турци заузели Модон на Пелопонезу^[7].
• август, почетком - Кара Мустафа, беглербег Дијарбекира, заузео тврђаву Мореју (насупрот Нафпактоса)^[8].
• 14. 8. - Млетачко-османски рат (1714-18): Опсада Сиња завршава неуспјехом након што се надмоћна османска војска присиљена одустати од покушаја заузимања млетачке утврде Сињ; сљедећи дан бранитељи у знак захвале Госпи Сињској одржавају манифестацију која ће касније постати позната као Сињска алка.
  • Иначе на далматинском ратишту: босанску војску предводио травнички валија Мустај-паша Челић Мостарац, добио је помоћ арбанашких и татарских одреда; кренули су према Задру али су одбијени од Сиња; Млечани заузели залеђе Дубровника, напредују према Мостару^[9].

• 1. 9. - Краљ Лоуис XIV од Француске умире након 72 године на престолу (54 године личне власти); наслеђује га петогодишњи праунук Лоуис XV (до 1774, самостално од 1723), регент је Филип II. Орлеански. Париски парлемент обнавља право да оцењује краљевске декрете пре ступања на снагу. Седиште двора се враћа у Париз (до 1722).
• 6. 9. - Шкотски племић и јакобитски вођа Јохн Ерскине, еарл од Мара подиже устанак против британске династије Ханновер.
• септембар - Гуиллауме Дуфресне д'Арсел се искрцао на Маурицијус и присвојио га за Француску под именом Исле де Франце (до 1810).
• 25. 9. - Предала се млетачка тврђава Суда на западу Крита, касније и Спиналонга на истоку, чиме је окончано млетачко присуство на острву.

• 12-14. 11. - Битка код Престона у којој британске владине (хановеранске) трупе наносе одлучујући пораз јакобитским устаницима који су из Шкотске продрли на сјевер Енглеске; често се наводи као посљедња копнена битка у хисторији Енглеске.
• 15. 11. - Потписан Трећи Уговор о Баријери: Холандска Република добија неколико градова у горњем Гуелдерсу од Пруске.
• 24. 11. (13. 11. по ј.к.) - Игуман Кодрат Лепавински убијен на црквеном прагу, јер није желео пустити унијатског владику Рафаила Марковића.^[10]
• 25. 11. - Шпански краљ Филип V уверава папу да неће нападати хабсбуршке поседе у Италији, ако Аустрија зарати са Турском^[11].
• 26. 11. - Пољско племство оснива Тарногрóдску конфедерацију јер краљ Аугуст II Јаки узима нелегални порез због рата.
• 28. 11. - Декрети из Нуева Планте стављају раније арагонске земље Мајорку и Балеаре под законе Круне Кастиље.
• 30. 11. - Издат дукал о млетачком протекторату над Грбљем^[12].
• 23. 12. - Савезничке снаге након петомесечне опсаде заузимају шведски Стралсунд у северној Немачкој, шведски краљ Карл XII побегао неколико дана раније.

• Завршена нова Црква св. Влаха у Дубровнику.
• Краљ Карло III дао Међимурје хрватском племићу Ивану Чикулину у закуп. Коториба стјече статус трговишта.
• Побуна у личком хрватском селу Пазариште, упућена војска за смиривање. Незадовољне положајем, "велике масе" Срба и Хрвата се из Карловачког генералата селе у Срем и Барању, мањи број у млетачке Равне котаре^[13] (1111 војника с породицама^[14]).
• "Велик немир по Краина" због непомирљиве унијатске политике марчанског владике Рафаила Марковића^[15] (буна савских граничара^[16]). Савски и подунавски граничари морају од ове године кулучити и при грађењу тврђава, надница се временом смањује и укида^[17].
• Кметови у Хрватској слободни продавати вино из свога винограда, али само у бачвама^[18].
• Карло VI укида унутрашње царине и ставља царинарнице на границе Хрватске и Славоније - 9 царинарница и 42 филијале (Хрватска и Славонија чине до 1780. посебно царинско подручје)^[19].
• Угарски сабор пристао на оснивање стајаће краљевске војске у Угарској и плаћање пореза за издржавање исте - али плаћају га само кметови^[20].

• 
  "Источно царство"
• 
  "Далмација"
• 
  "Србија"

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1715.

• 26. 1. - Цлауде-Адриен Хелвéтиус, филозоф, песник († 1771)
• 5. 2. - Балтазар Адам Крчелић, повјесничар, теолог († 1778)
• 9. 6. - Никола Дивнић, шибенски бискуп († 1783)
• 19. 9. - Фрањо Естерхáзy, хрватски бан († 1785)
• 23. 10. - Петар II., руски цар († 1730)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1715.

• 7. 1. - Франçоис Фéнелон, надбискуп (* 1651)
• март - Wиллиам Дампиер, поморац, истраживач (* 1651)
• 21. 5. - Пиерре Магнол, ботаничар (* 1638)
• 1. 9. - Луј XIV, краљ Француске (* 1638)
• 1. 9. - Франçоис Гирардон, скулптор (* 1628)
• 14. 9. - Дом Пéригнон, монах, творац шампањског вина (* 1639)
• 13. 10. - Ницолас Малебранцхе, филозоф (* 1638)
• 6. 11. - Еметуллах Рабиа Гüлнуş Султан, мајка султана Ахмеда III (* ца. 1642)
• ? - Јован Синобад, харамбаша и сердар

Литература

• Кеннетх Меyер Сеттон. Венице, Аустриа, анд тхе Туркс ин тхе Севентеентх Центурy. Америцан Пхилосопхицал Социетy; 1991. ИСБН 978-0-87169-192-7.
• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
• Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-I)

1715 на Wикимедијиној остави