1657
Изглед
- Ово је чланак о години 1657.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 16. вијек – 17. вијек – 18. вијек |
Деценија: | 1620-е 1630-е 1640-е – 1650-е – 1660-е 1670-е 1680-е |
Године: | 1654 1655 1656 – 1657 – 1658 1659 1660 |
Грегоријански | 1657. (MDCLVII) |
Аб урбе цондита | 2410. |
Исламски | 1067–1068. |
Ирански | 1035–1036. |
Хебрејски | 5417–5418. |
Бизантски | 7165–7166. |
Коптски | 1373–1374. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1712–1713. |
• Схака Самват | 1579–1580. |
• Кали Yуга | 4758–4759. |
Кинески | |
• Континуално | 4293–4294. |
• 60 година | Yин Ватра П(иј)етао (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11657. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1657 (MDCLVII) била је редовна година која почиње у понедјељак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у четвртак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 18. 1. - Ухапшен Милес Синдерцомбе који је покушавао убити Оливера Цромwелла.
- јануар, крајем - Други северни рат: ердељски кнез Ђорђе II Ракоци улази у рат са Пољском.
- зима? - Сејди Ахмед-паша је нови босански намесник.
- 23. 2. - Скрушена петиција и савет (Хумбле Петитион анд Адвице): Цромwеллу понуђена краљевска круна - он у мају одбија а документ постаје други устав Енглеске.
- 2. 3. - Велики пожар Меиреки уништава две трећине Еда (дан. Токио).
- 23. 3. - Англо-шпански рат (1655-60): Енглеска се придружује Француској против Шпаније (Франко-шпански рат (1635-59)), за шта треба добити Дункерqуе.
- март, крајем - Дубровчани се жале млетачком генералном провидуру да хајдуци преко њихове територије упадају у турску Херцеговину због чега им Турци прете осветом - пре неколико дана је поход предузео Лазар Морлак[1].
Април/Травањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- 2. 4. - Умро цар Фердинанд III., његове земље ће наследити Леополд I. (до 1705).
- 30. 4. - Битка код Санта Цруз де Тенерифе: енглеска флота адмирала Роберта Блакеа разбила шпанску ризничку флоту из Америке, али Шпанци су сачували благо.
- 27. 5. - Обновљен хабсбуршко-пољски уговор: Пољаци ће добити помоћ против Швеђана а Леополд I. узима Краков и Познањ у залогу.
- 1. 6. - Данско-шведски рат (1657-58): дански краљ објављује рат шведском.
- 14. 6. - Кандијски рат у Далмацији: босански Сејди Ахмед-паша опседа Сплит: Турци продиру до Марјана где су одбијени уз велике губитке, ухваћен је и погубљен и пашин синовац[2].
- 15. 6. - Сељаци одбранили Сућурац.
- 17. 6. - Швеђани и Ердељци накратко ушли у Варшаву.
- 18. 6. - Турци заузели Грипе и похарали сплитску околину али ускоро сузбијени - опсада прекинута 21. 6..
- 26. 6. - Турци заузимају Босиљину код Трогира уз масакр становника након храброг отпора[3].
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 13. 7. - Након преко пола столећа, путем купопродајног уговора решен спор између Франкопана и Срба у области Гомирја, Врбовског и Моравица[4].
- 17 - 19. 7. - Кандијски рат у Егеју: Четврта Дарданелска битка - Турци пробили блокаду мореуза.
- 20. 7. - Битка код Цзарног Острówа: Пољаци поразили Ђорђа Ракоција у Подолији, што води његовој предаји и раскидању савеза са Шведском.
- 31. 7. - Кримски Татари заузели ердељски логор код Теребовље и заробили 11.000 људи.
- август - септембар - Турци на челу са скадарским Мехмед-пашом Варлацом неуспешно опседају млетачки Котор - сматра се да је херцеговачки намесник Али-паша Ченгић обавештавао Млечане. Сејди Ахмед-паша намерно закаснио и успут похарао Херцеговину и дубровачко Конавле[5].
- 6. 8. - Смрћу Богдана Хмељницког за Украјину се отвара 30-годишњи период "Руине".
- 31. 8. - Турци повратили Тенедос[6].
- септембар - Болест могулског владара Схах Јахана изазива кризу и борбу његових синова за власт (Схах Схуја, Мурад Баксх, Дара Схикох и Аурангзеб).
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 3. 11. - Ђорђе II Ракоци први пут збачен, од стране ердељске скупштине по турском налогу.
- 6. 11. - Бромбершки уговор (Wехлау-Бромберг, тј. трактат wелаwско-бyдгоски): у замену за помоћ Пољској током Другог северног рата, Кућа Хохензоллерн добија наследни суверенитет у Пруској, до тада пољском феуду.
- 10. 11. - По наређењу еx-краљице Кристине убијен њен службеник Гиованни Моналдесцхи под оптужбом за издају.
- 12. 11. - Турци повратили Лемнос.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Тринаест породица из Црне Горе насељено у Перој у Истри[7]. Мико Драјковић доводи 10 обитељи у Истру[8].
- У Млетачкој Републици укинута забрана језуита - повећан притисак за унијаћење православаца[9].
- У манастиру Марча завршена нова црква, у српско-византијском стилу[10].
- Хуyгенсов трактат Де ратиоциниис ин лудо алеае, први о теорији вероватноће.
- Педагошко дело Дидацтица магна Коменског.
- У Фиренци основана наућна Аццадемиа дел Цименто.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1656-57 - Антун Глеђевић, књижевник († 1728)
- 11. 2. - Бернард Ле Бовиер де Фонтенелле, књижевник († 1757)
- 11. 7. - Фриедрицх I., први краљ Пруске († 1713)
- 25. 9. - Имре Тхöкöлy, ердељски кнез († 1705)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 2. 4. - Фердинанд III., свети римски цар (* 1608)
- 3. 6. - Wиллиам Харвеy, лекар (* 1578)
- српањ - Јуније Палмотић, пјесник и драматичар (* 1607)
- 17. 7. - Лаззаро Моцениго, млетачки адмирал (* 1624)
- 6. 8. - Богдан Хмељницки, козачки лидер (* 1596)
- 17. 8. - Роберт Блаке (адмирал) (* 1598)
- ? - Мустафа хаџи-Калфа (Катиб Челеби), историчар, географ (* 1609)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Историја с. н., 382
- ↑ Историја с. н., 384
- ↑ Историја с. н., 385-6
- ↑ Историја с. н., 479
- ↑ Историја с. н., 387-8
- ↑ Сеттон, 189
- ↑ Барбалић, Фран (1933). Перој - српско село у Истри, растко.рс
- ↑ Ротар, Јанез (1990). Славенско-албански национални односи према нашој путописној литератури (до 1914), растко.рс
- ↑ Комар, др Горан (2001). Светоуспенски манастир Савина у Мељинама код Херцег-Новог, растко.рс
- ↑ Историја с. н., 477
- Литература
- Кеннетх Меyер Сеттон. Венице, Аустриа, анд тхе Туркс ин тхе Севентеентх Центурy. Америцан Пхилосопхицал Социетy; 1991. ИСБН 978-0-87169-192-7.
- Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5