1453

Година 1453 (MCDLIII) била је редовна година која почиње у понедјељак (1. 1. по јулијанском календару).

• Ова година се сматра крајем Средњег вијека од хисторичара који сматрају да је он омеђен падом западног и источног Рима.
• Завршен је Стогодишњи рат.

Јануар/Сијечањ

• просинац '52 или сијечањ '53 - Јанош Хуњади од краља Ладислава у Бечу проглашен врховним капетаном Угарске (раније губернатор).
• 12. 1. - Мошти светог Луке донете у Смедерево из Рогоса у Епиру (остају до 1459).
• 29. 1. - Ђеновљанин Гиованни Гиустиниани стигао са Хиоса са 700 људи у Цариград.
• сијечањ/вељача - Ладислав Хунyади именован за бана Хрватске и Далмације (умјесто сада неприметног Петра Таловца) - на прољеће ратује у сјевероисточној Угарској против неких чешких плаћеника.

Март/Ожујак

• март - Почињу преговори између Стјепана Вукчића Косаче и сина Владислава уз дубровачко учешће (турске чете су још у Хуму, где подржавају Стјепана).
• 11. 3. - Умро хрватско-далматински бан Петар Таловац, за њим остаје удовица Јадвига и малолетни синови Иваниш и Стјепан, а суседи желе освојити његове земље (Млечани, краљ Томаш, херцег Стјепан, Улрих Цељски).

Април/Травањ

• 5. 4. - 29. 5. - Опсада Цариграда. Деспот Ђурађ као турски вазал шаље 1500 коњаника на челу са војводом Јакшом (наводно обманут да иду на Караман - обављају стражарске дужности) и новобрдске рударе (за копање "мина" испод бедема).
• 18. 4. - Одбијен први јуриш на зидине Цариграда (топови пуцају на бедеме све време опсаде).
• 20. 4. - Четири брода са провијантом (три ђеновска и грчки) успела се пробити у Цариград (султан замало погубио турског адмирала Балтоглуа).
• 22. 4. - Турци превлаче бродове у залив Златни рог.
• 28. 4. - Неуспешан напад на турске бродове у Златном рогу.

+ Папа Никола V. одредио дубровачког надбискупа Јакова Вениера за свог легата уз окупљено папско-млетачко-ђеновско-напуљско бродовље (стигли у грчке воде два дана после пада града).

Мај/Свибањ

• 7. 5. - Други јуриш на цариградске бедеме (и трећи 12. 5.).
• 16. 5. - Бранитељи Цариграда открили и уништили прву "мину" тј. тунел (већина сапера су новобрдски рудари).
• 17. 5. - Ђакон Дамјан у Копорињу преписао правни зборник Властарева синтагма по наруџби зетског митрополита Јосифа (обухвата и Копорињски летопис).
• 22. 5. - Из Цариграда се може видети делимично помрачење Месеца.
• 25. 5. - Велики везир Чандарли Халил-паша на ратном саветовању предлаже окончање опсаде, султан под утицајем Заганос-паше одлучује да се покуша још једном.
• 29. 5. - Пад Цариграда: султан Мехмед II осваја град, Константин XI гине у борби.
  • Аја Софија претворена у џамију.

Јун/Липањ

• 1. 6. - Погубљен велики везир Чандарли Халил, наслеђује га Заганос.

+ Антиунијатски филозоф и монах (и противник покојног цара) Генадиос Схолариос добио од султана знаке патријаршијског достојанства (устоличење следећег јануара).

Јул/Српањ

• 17. 7. - Битка код Цастиллона - одлучујућа француска победа над Енглезима, сматра се последњом битком Стогодишњег рата.
• 19. 7. - Помирење Стјепана Вукчића и сина Владислава - херцег обећава да ће поделити подручје и приходе између синова Владислава и Влатка.
• 23. 7. - Битка код Гавера: бургундски војвода Филип Добри уништио милицију побуњеног Гента и заузео град.
• јул - Према једном писму^[1] султан Мехмед већ тражи од Ђурђа Бранковића Голубац и Смедерево.

Септембар/Рујан

• 28. 9. - Улрих II Цељски одстрањен са краљевског двора у Бечу на иницијативу Улрицха Еизингера и замало линчован - одлаже се венчање Елизабете и Матије.

Октобар/Листопад

• 19. 10. - Французи повратили Бордеауx, Енглезима у Француској остао само Цалаис - крај Стогодишњег рата.
• 27. 10. - У Прагу склопљен шестогодишњи савез између тројице Ладислављевих намесника: Ивана Хуњада (Угарска), Јиржија Подјебрадског (Чешка) и Еизингера (Аустрија).
• 28. 10. - Ладислав V. Посмртни крунисан чешком круном.

• јесен - Последњи Ђурђев покушај у Зети - послао медунског војводу Милоша са великом војском, али Стефаница Црнојевић под млетачком заставом осваја целу горњу Зету (Подгорица, Жабљак); деспоту остао само Медун.

• 1452/53 - Велика ерупција јужнопацифичког вулкана Куwае, на подручју Вануатуа, избацује велику количину сулфата у атмосферу што изазива глобално хлађење и друге ефекте наредних неколико година.
  • Зима 1453/54 - велика глад у Хуму због неродне године, велики број људи кренуо ка Дубровнику.
• Аустрија и званично постаје надвојводство, на основу фалсификованог документа Привилегиум Маиус.
• Гианфранцесцо Поггио Брацциолини постао канцелар у Фиренци.
• Узун Хасан дошао на чело племенског савеза Ак Коyунлу ("Бела овца").
• Урађена олтарска пала у которској катедрали св. Трипуна.
• Након Марина Контаринија, нови которски бискуп је Бернард из млетачког градића Пјеве ди Сако.
• Гаттамелатина коњаничка статуа у Падови вајара Донателла - прва у ренесанси.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1453.

• 1. 9. - Гонзало Фернáндез де Цóрдоба, шпански војсковођа († 1515)
• Афонсо де Албуqуерqуе, португалски колонијалиста († 1515)
• Георг Фуггер, немачки трговац († 1506)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1453.

• 11. 3. - Петар Таловац, хрватско-далматински бан
• 29. мај, пад Цариграда:
  • Константин XI Палеолог Драгаш, последњи византијски/римски цар (* 1404).
  • Атанасије II, васељенски патријарх
• ца. 1. 6. - Гиованни Гиустиниани, ђеновски капетан
• 3. или 4. 6. - Лука Нотарас, византијски велики војвода
• 17. 7. - Димитрије II., велики кнез Москве
• 17. 7. - Јохн Талбот, први еарл од Схреwсбурyја, енглески заповедник у Француској
• 20. 7. - Енгуерранд де Монстрелет, француски хроничар (* ца. 1400)
• октобар, почетком - Јелена Балшић Вукчић, жена Стјепана Вукчића
• 24. 12. - Јохн Дунстапле, енглески композитор (* ца. 1390)
• Царло Марсуппини, италијански хуманиста и државник (* 1398)
• ца. Таццола, италијански уметник и инжењер (* 1382)

• Вјекослав Клаић, Свезак други: дио други. Треће доба: Владање краљева из разних породица (1301-1526). Друга књига: Од губитка Далмације до Матије Корвина (1409-1457) (арцхиве.орг)
• Владимир Ћоровић, Хисторија Босне
• Група аутора, Историја Црне Горе